Epska fantastika-bajke za odrasle 🪄🐲

Bilo da se radi o filmskim i serijskim ostvarenjima, romanu, video igri, epska fantastika je svakako žanr sve više prisutan u popularnoj kulturi.

Najčešće se po napisanom književnom delu, snimaju filmovi i serije, što epskoj fantastici svakako pomaže na sve većoj popularizaciji, mada su po meni, video igre te koju su vrhunska umetnička dela današnjice. Najpoznatiji ili pak najkomercijalniji je J.R.R. Tolkin sa svojim serijalima “Gospodar prstenova” i “Hobit” čija su tek filmska ostvarenja odškrinula vrata ovog magičnog sveta mass culture. Najkontroverzniji je svakako Džordž R.R. Martin autor “Pesme leda i vatre” između ostalog, po uzoru na koji je snimljena jedna od najskupljih serija svih vremena, Igra prestola.

Meni lično omiljeni Brendon Sanderson, etablirani i nagrađivani američki pisac, autor mnogih dela, među kojima je možda “Red magle” najpoznatiji.

Svakako ne smemo zaboraviti ni Rotfusa, Roberta Džordana, Stivena Eriksona, ali ni Andžeja Sapkovskog, autora slavnog Vičera Geralta koji je pored ostvarenja u popluranoj seriji ipak najpoznatiji i meni lično najdraži kao lik iz maestralne video igre u nastavcima.

Bajke za odrasle, jer nam to svima fakat i treba s vremena na vreme, začinjene su pokojim vilenjakom, prstohvatom magije i tek ponekim fantastičnim bićem, poput zmaja.

Izuzetan književni jezik, kasnije pretočen u odlično osmišljene izvedbe holivudskih doajena, danas epsku fantastiku smešta u sam vrh ostvarenja pod #mustsee.👀

Ovaj tekst u potpunosti posvećen je mom suprugu, koji me je nakon dosta ubeđivanja uveo u ovaj čarobni svet, koji je ubedljivo najbolji gejmer nama omiljenih likova ovog žanra, i koji će svakako biti najmerodavniji kritičar ovog mog skromnog posta. 🪄🔮🐲🕌👑

Zašto volim septembar 🍂🍁

Jedva dočekan, moj omiljeni mesec u godini.

Da li kao posledica sve izraženijih klimatskih promena, leta u gradovima su postala temperaturno veoma naporna. Mesec septembar, kao #onomeđutim nudi pravi temperturni balans, najčarobniju paletu boja koju priroda naslika, a meni omiljene modne kombinacije (znate ono, dovoljno hladno za šarene letnje haljine, a taman za neki meki kardigan preko). Septembar je, barem za mene, uvek bio zapravo početak nečega. Kao dete, volela sam početak školske godine, i često sam od septembra računala da zapravo godina i počinje.

Ukoliko vas nisam još uvek ubedila, septembar jeste idealan jer, dovoljno je topao, sa svežim jutrima i večerima. Idealan je i da isplanirate posetu nekoj od evropskih prestonica.🌏🏛

I svakako ono, krucijalno, septembar je mesec koji obeležava jedan od najlepših mirisa.🌶 Sveti ritual većine srpskih domaćica, tradicionalno pečenje paprika i spravljanje srpskog kavijara, njegovog visočanstva Ajvara 👑.

Sve što započnete u septembru, nemojte ostavljati za oktobar, pokušajte da nađete neki događaj kome ćete se uvek iznova radovati i s’ nestrpljenjem iščekivati zlatni, deveti mesec u godini.🌰🍇🍂🍁

Rembrant.

Amsterdam, Ulica Svetog Antonija, jun 1642.

Rembrant svoje remek delo Noćna straža, slika u poslednjim danima života svoje voljene žene Saskije, koja umire dok slika još nije privedena kraju. Remek delo holanskog majstora baroka nastaje iz umetnikove potrebe da naslika najvelepniji grupni portret do tada viđen, baveći se svakim detaljom ponaosob. Kaput poručnika Van Rojtenburha, svetlosni je kontast figuri devojke u drugom donjem planu kompozicije. Iz kompletnog utiska tame koju čini 30tak stražara u nemirnom komešanju, svaki gleda u drugom pravcu, dok poručnik samo što ih nije trgao i postrojio pozivom za pokret. Odeća različitih boja, teksture, likovi i živi pokret u svim pravcima, ipak odaju savršeni sklad.

Možda najpoznatija slika holandskog baroka, slikana je tehnikom ulje na platnu, prevashodno je nosila naziv Gradska straža Distrikta II pod komandom kapetana Fransa Baninga Kuka. Poručena još 1638. kako bi se obeležila poseta francuske kraljice Marije Mediči, naručilo ju je udrženje trgovaca.

Kuriozitet ovog dela, po procenama stručnjaka je da slika uopšte nije predstavljala noć, već je slikana po danu i unutar streljane. Usled propadanja laka u godinama koje su usledile kompozicija je stalno tamnela i na početku 18. veka je preimenovana u Noćnu stražu.

Rembrant je kompoziciju naplatio tri puta skuplje nego inače, o čemu svedoče neke prepiske sa njegovim učenikom Samuelom.

Velika vremenska distanca omogućava detaljno proučavanje stila i tehnike velikog Rembranta, pa s tim u vezi postoje tvrdnje (doduše samo u naznakama) da je svoje slike u nekom momentu umetnik pekao kao bi ima davao specifičan krajnji izgled.

Rembrant zauvek ostaje vodilja izbora mojih studija istorije umernosti, mada moram priznati najpre sa kompozicijom Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa, ali o tom remek delu nekom drugom prilikom.

NAJLON – novosadski San Uen

Iako je ovaj osvrt zamišljen kao vodič za ono što je tipično #novosadski, buvlja pijaca Najlon je zasigurno mnogo više od toga.

Jedna je od najvećih pijaca ove vrste ne samo u Novom Sadu, već i šire, osnovana davnih 60-tih godina proteklog veka. Pijaca radi petkom, subotom i nedeljom, a u svojoj bogatoj i živopisnoj ponudi nudi bukvalno sve, od igle do lokomotive. Ukoliko ste u ‘lovu’ na stari antikvarni nameštaj, nedelja je dan za vas, a ukoliko pak tragate za polovnom garderobom, auto-delovima, to je petak, ali naznačiće vam, rano ujutru, što bi se reklo #sprvimpetlovima.

Kućni ljubimci, staro ordenje, gramafonske ploče, ili porcelansko posuđe koje u sebi nosi duh starih vremena i čuva možda neke porodične tajne potonjih vlasnika. Maestralna razmena enegrije, prizori koji podsećaju na scene iz Kusturičinih filmova, nesvakidasnji su impuls jednog grada.

Pijace, a pogotvo pijace karaktera buvljaka u svim svetskim metropolama nezaobilazan su deo turističke, mada nesvakidašnje ponude. S tim u vezi pariski Sen Uen je žila kucavica grada, sa ostacima nasleđa francuske buržoazije, ali i sve popularniji među mlađim generacijama koje su u modu uvele kupovinu polovne garderobe popularno nazvanu vintage .

Sa Najlon-a ćete često doneti nešto po šta uopšte niste ni krenuli, zadržaćete se duže nego što ste planirali, ali uvek ćete biti obogaćeni nekim novim informacijama, savetima, neretko i možda poznanstvom. Nezaobilazan je ugođaj i probati mekiku sa Najlona, lično inače nisam ljubitelj, ali u toj atmosferi je pod #mustdo, a ukoliko budete imali sreće uzivaćete i u muzici trubača, ali časna reč, to zasigurno neće biti protraćeno vreme.

Skiathos SAGAPO🇬🇷

…ako postoji raj na Zemlji..🌏🇬🇷

Pre skoro godinu dana imala sam prilike da posetim, doslovno #heavenonearth 🏝🌏 ostrvo Skiathos, koje se nalazi u Egejskom moru i pripada ostrvskoj grupi Sporada. Let iz Beograda je nešto preko sat vremena, ostrvo je malo, izrazito bogato bujnom vegetacijom i prijatnom mediteranskom klimom.

Ono što Skiathos smešta na sam vrh letnjih destinacija je to što je ostrvo sa najviše najlepših plaža, a ima ih preko 65. Gotovo svaka plaža na kojoj sam imala prilike da se kupam, ispunila je visoke kriterijume mene grčkoljubca, pogotvo letnjeg. Bilo da su u pitanju mom smeštaju najbliže peščane plaže Kolios i Vromolimnos ili plaža Lalaria, najpoznatija i najreprodukovanija fotografija u #heavenmode svih plaža ikada. Do Lalaria-e nije moguće stići kopnom (ukoliko niste grčka goat🐐) već nekim od manjih ili većih brodića koji je moguće iznajmiti u luci glavnog grada istoimenog Skiathosa. Nedaleko od Lalaria-e je plaža Kastro #likeahiddensecret nekadašnja prestonica ostrva.

Plaži je moguće prići sa kopna dosta nepristupačno istina, ali to ne treba da čudi, jer je upravo takva vrsta terena omogućavala nekadašnjem stanovništvu da ostanu zaštićeni od gusarskih najezda sa mora. Iznad ove plaže nalaze se crkva Hristovog rođenja i crkva Svetog Nikole do kojih se stiže kozijom stazom.

Takođe jedna od poznatijih plaža je i Kukunaries, najduža peščana plaža u čijim čarima svakog leta uživa i svetski jetset. Ova plaža je uz Lalaria-u redovna na ruti svih turista koji ostrvo brodićima posećuju na jedan dan i zasigurno je mesto sa najidealnijom temperaturom vode. Bukvalno nećete poželeti da izađete na obalu jer uz idealnu temperaturu vode gazite po najmekšem peščanom tepihu ikada.

Pomenula bih još i plažu Banana idealnu za ljubitelje ekstremnih sportova, zatim Achladies, Tzaneria, Kanapitisa posebno omiljenu među mlađom populacijom, Troulos, Agia Eleni itd.

Glavni grad ostrva istoimeni Skiathos čuva uspomenu na svog slavnog sunarodnika grčkog pisca i filozofa Alexandrosa Papadiamantisa, po kome ime nosi glavna ulica i jedini aerodrom na ostrvu.

U luci glavnog grada nalazi se poluostrvo Burci, veštačkim nasipom povezano sa gradom, razdvajajući novu i staru luku Skiathosa. Nekada je ovo bilo utvrđenje koje su podigli venecijanska braća Gizi koji su ostrvom vladali na početku XIII veka. Celo poluostrvo je opasano zidinama, dok se levo i desno od ulaza nalaze dve kule, danas prostor brojnih klubova, letnje pozornice i muzejskog kompleksa.

Skiathos je omiljena destinacija turstima sa cele planete, činjenica koja ne treba da čudi. Verovatno na screensaver-u svoga telefona ili računara držite neku od fotografija sa ovog rajskog ostrva, a da toga niste ni svesni. Bilo da tražite odmor, zabavu, svojevrsno sjedinjavanje sa prirodom, Skiathos će vas ostaviti bez daha. Još uvek prilično netaknuta priroda, predivne plaže ili jednostavno Hellada style pobrinuće se da imate odmor iz snova.

taggs

#skiathos #lalaria #kukunaries #greekisland #iloveugreecr

Kako sam se zaljubila u Milano 🇮🇹

Početkom godine imala sam priliku da posetim prestonicu, čitaj u nastavku dragulj, Lombardije i bila sam oduševljena. Kako sam već imala priliku da skoro celu Italiju proputujem, Milano me je definitivno ostavio bez daha. Do tog momenta se na prvom mestu na listi gradova #tevogliobeneitalia🇮🇹 neprikosnoveno nalazio Rim, ali Milano je bez premca grad u koji bih se sutra preselila.

Od lepote sam zanemela pri prvom susretu sa Duomo-om, gotičkim gigantom u čipkastom ruhu, na čijoj fasadi je ovekovečena lepota retko gde viđena. Lepotu dekorativne plastike, raskošni prizor krova same katedrale upotpunjuje najviša tačka grada, statua Madonanina di Duomo Milan koja suvereno visinski gospodari ovom italijanskom lepoticom.

Grad koji je oličen u identitetu porodice Sforca, kompleks koji se nalazi nedaleko od glavnog centralnog jezgra grada, čuva tajnu stvaralaštva renesansnog genija Leonarda Da Vinčija koji je lepu Đokondu, ovekovečenu na najpoznatijem portretu Mona Lize, naslikao upravo u ovom vladarskom kompleksu.

Milano je grad u koji se najviše Italijana u proseku preseli u potrazi za boljim životom. Grad visoke mode, neverovatne energije, grad dva najtrofejnija fudbalska kluba Milana i Intera, naveo me je da početak godine započnem na meni omiljeni italijanski način.

Svako ko nešto znači u oblasti muzičke kulture, nastupaće u Scala di Milano, svako ko je fashion influencer oblačiće se u Via della Spiga, a svako ko želi da mangia bene, uputiće se ka Via Victor Hugo.

Milano hai rubato il mio cuore

A presto 🇮🇹🍷🏰

taggs

#milano #traveltoitaly #duomo #sforzesa #cittadimilano

PostCOVID putovanja

U postCOVID eri jasno mi je da sam natpis COVID u svima budi ono nelagodno zadržavanje daha, u prvi trenutak dok se zapravo ne osvestimo i shvatimo, da je ta era gotova (ili bar da se neće u toj meri vratiti u naše živote kao proteklih godina).

Skoro tri godine kasnije planiramo putovanja, baš kao nekada. Nema ograničenja u kretanju, zatvaranja granica, kontrolnih punktova, spiskova zemalja koja vakcina je prihvaćena a koja nije, deluje dakle kao da smo slobodni (trenutno druge geo-političke prilike u svetu izazivaju bojazan, ali pokušajmo na trenutak da tu činjenicu zanemarimo i vratimo se na temu.)

Ekonomska situacija u postCOVID eri prilično je izmenila svest konzumenata putovanaja. Prilikom odabira destinacije, uklapanja u budžet, pokušavamo sa onom nekada poletnom bezbrižnošću, da se putovanju radujemo baš kao nekada. Pretpraznična euforija, vreme božičnih marketa, impresivna dekoracija glavnih gradskih trgova okosnica su najvećeg dela ponuda turoperatera.

Naravno, za one koji su u mogućnosti ovakva ponuda prošrena je luksuznim paket aranzmanima dalekih destinacija gde se sred zime nudi mogućnost da doživite egzotično leto u nekoj od oaza pustinja Bliskog Istoka, ili pak adrenalinski zov safarija u nekoj od afričkih zemalja.

Za šta god da se odlučitie, putovanja su uvek dobra odluka i ideja, pogotovo kada u novu kalendarsku godinu ulazite na nekom dugo sanjanom mestu (kao što je i moj slučaj) i pošaljete svemiru energiju da je ovaj svet ipak i dalje zabavno mesto i da se snovi opet ostvaruju i kao što je i čuvena istoričarka Miriam Beard umela da kaže Putovanje je mnogo više od razgledanja spomenika, to je duboka i trajna promena ideje življenja.

Novi Sad

Iz ugla zemunskog dođoša 🙂

Pretpostavljam da je pola decenije života u nekom gradu dovoljno da o njemu možeš da pišeš. Dovoljno da si ga upoznao, zavoleo i saživeo se sa njegovim navikama. Srpska Atina kažu, mada mene Novi Sad mnogo više podseća na Habzburške prestonice umivene tekovinama savremenog. Zapravo, Novi Sad je jedinstven – po svom položaju, gradskoj strukturi, istoriji, kosmopolitiskom duhu. Tome da svakoga prigrli, pruži mu šansu i ukaže na to da pešaci ne trebaju da idu biciklističkim stazama, da je to grad Ljubavi i tolarancije, koji poštuje svaku vrstu različistosti, negujući je, da je EXIT nacionalni ponos, bez obzira da li tu vrstu muzike slušaš.

Jelena Bačić Alimpić Nigde nema te

 

 

Izdavačka kuća Laguna donosi još jedan sjajan roman Jelene Bačić Alimpić ispisan najlepšim slovima ljubavi –Nigde nema te.

 

Radnja se smešta u period  neposredno posle Prvog svetskog rata kada se mlada sicilijanka Izabela Mesni prijavljuje u redove Crvenog krsta. U maloj poljskoj bolnici na Dolomitima među ranjenicima, upoznaje Marka ratnog izveštača iz Srbije koji je teško ranjen. Kako to obično i biva među mladima se razvija poseban odnos koji ubzo prerasta u veliku ljubav sputanu brojnim ograničenjima.

 

Roman je protkan najrazličitijim emocijama ljubavi strasti ali i mržnjom, moralnim dilemama o životu i smrti u kojoj je centralna uloga pripala hrabroj Izabeli.

Ivana Dimić Arzamas

 

 

Izdavača kuća Laguna donos nam potresnu dramu koja je nagrađena prestižnom Ninovom nagradom.

 

U knjizi autroka Dimić na rasterećujući, ali na iskren i pomalo potresan način govoi o bolesti svoje majke, ogromnoj ljubavi sa kojom je neguje  ali i bolu sa kojim se susreće kada joj majka na kraju knjige i umire.

Životni, iskreni i pomalo komični dijalozi kojima spsiateljica opisuje svoju svakodnevnicu, ali hrabrost i istrajnost o nesebičnoj ljubavi ovaj roman čine potpuno dostojim nagrade koja mu je pripala. Smrt kao da lebdi nad svakom stranicom ove maestralne knjige ali se Ivana bori, ne predaje joj se i kao da iz nje izlazi još jača.

Mnogo ćemo naučiti o ljudskoj patnji, odvažnosti ali i o požrtvovanju kada počitamo Arzamas.