‘Allo ‘Allo London calling

His Royal Majesty

Za one koji su ljubitelji ispijanja pravog čaja u 5h tu je maestralni London. Ne samo da su najveća svetska remek dela u zbirkama Nacionalne galerije( The National Gallery), već ćete u Londonu osetiti i šta znači prava britanska gostoljubivost i probati nadaleko čuveni english breakfast.

                                                   

Nacionalna galerija osnovana 1824. godine u sebi zbraja dela britanskog slikarstva i skulpture ali i svetsku modernu umetnost. Takođe važno je napomenuti da postoji i nacionalana galerija portreta sa zbirkama portreta koje imaju izuzetan istiorijski značaj. Nacionalna galerija 1932. godine menja svoj naziv u Tejt nacionalnu galeriju (Tate Gallery)  po magnatu šećerne industrije Henriju Tejtu koji je galeriji zaveštao kolekciju britanske moderne umetnosti. Drugi muzejski gigant Londona je Britanski muzej (British Museum), osnovan u XVIII veku zaslugom Ser Hansa Slouna, koji je svoje umetničke zbirke zaveštao naciji i državi. Muzej čuva preko 70 000 predmeta, obuhvata umetnička dela, prirodnjački deo i biblioteku. Najvrednije su egipatske starine, dela grčke i rimske umetnosti, crteži, grafike, kovani novac i medalje. Posebnu zanimljivost među londonskim muzejima predstavlja muzej Voštanih figura madam Tiso, ali tu je i Viktorijin i Albertov muzej, gde se izlažu dela likovne i primenjene umetnosti.U gradu užurbanog tempa možete obići Kraljevsku operu, Lester skver (Leicester Square) i obavezno Pikadili (Piccadilly). A za one koji vole šoping i londonski stil odevanja tu su najpoznatije trgovačke ulice Londona, Regent (Regent St.) i Oksford (Oxford St). Ukoliko ste ljubitelj pozorišta tu je četvrt Vest End (West End), kao poručena.

Can I get a cup of coffee ?

Negde sam jednom pročitala da je kafa bila omiljeni napitak francuskog kralja Luja XIV.

Navika, ugođaj, ritual ili nešto više. Danas je gotovo nazamislivo započeti dan bez šoljice kafe. Turska kafa,  espresso, capuccino, nes kafa, bilo Vam po volji.

Ova dražesna tamna tekućina dobija se iz žbunaste biljke, crvenih bobica koji potsećaju na trešnju a ime je dobila po etiopiskoj pokrajini gde je prvi put uzgajana. Dve najčešće korišćene i uzgajane vrste kafe su Arabica kao brazilska i Canephora kao afrička. Kafa najboljeg kvaliteta dobija se mešanjem zrna nekoliko vrsta.

Šta nam kafa zapravo radi ?!

Njen najpoznatiji sastojak je kofein koga u proseku u jednoj šoljici ima do 150 mg. Kofein stimuliše naš centralni nervni sistem, povećavajući budnost, pažnju i raspoloženje, pospešuje rad srca i utiče na probavni sistem.

Da se kafa i dan danas pije pre svega zbog koncentracije i budnosti nije nikakav mit.

Upravo tako je blogodet ove biljke i otkrivena. Verovalo se, naime da je davnih dana nju otkrio jedan etiopiski pastir koji je primetio da se stado njegovih koza neobično ponaša nakon konzumacije bobica sa njemu nepoznatog grma. Odlučio je da ih i sam proba, pri čemu je uvideo da je postao razdragan, da mu je poboljšana snaga i energija. To je podelio sa sveštenicima iz obližnjeg manastira koji su bobice počeli da potapaju u vodu što im je omogućavalo dužu budnost prilikom dugotrajnih molitivi.

Kako to obično i biva, kafa je sa prostora Azije prenošena dalje, uz raznu drugu robu, pa se tako na Evropskom kontinentu našla već u XVI veku, gde je u Veneciju uvežena zajedno sa duvanom. Upravo je i u Veneciji početkom XVII veka otvorena prva prava kav(f)ana čime je ispijanje ovog napitka stavljeno u centar društvenog života.

Uz kafu su se pisale knjige, kovale zavere po dvorovima, podizale revolucije.

Da je kafa stigla i do slikarskog platna svedoči Van Gogovo remek delo Ljudi koji jedu krompir, gde čitava kompozija ima kafene i zemljane tonove. Umetnik slika pripadnike  nižeg socijalnog statusa u momentu skromnog obedovanja uz  tamnu tečnost koju su jedino mogli da priušte. Naime, radi se o cikoriji koja ukusom teško da podseća na kafu ali je služena kao njena najbliža zamena.

Danas se kafa koristi kao izgovor da se ugodi sebi. Možete je konzumirati sa šećerom, mlekom, šlagom, čokoladom, cimetom i bademima. Ona se služi svuda, po celom svetu.

Posvećeni su joj festivali, otvaraju joj se muzeji. Kafa se prosto slavi !!!

Neki od toga prave dobar marketing dok neki samo poštuju tradiciju.

U Istanbulu će Vam je služiti u malim fildžanima, u Beču obavezno uz Sacher tortu, a ako ste u žurbi u gotovo svim metropolama sveta svratite u svetilište kafe STARBUCKS i izaberite svoju omiljenu.

Bez obzira kojem društvenom statusu da pripadate, kojeg god da ste opredeljenja, imate pravo da uživate u njoj. Ne koristi se kafa samo kao napitak, brojni su recepti gde ukus kolača možete obogatiti nekom od vrsta kafe. A za dame koje su baš veliki fanovi, kozmetička industrija je smislila kako da Vam se umili..Bojite kosu u nijansu svog omiljenog napitka.

Državnik Talleyrand o kafi : “Crna ko vrag, vruća kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav.”

Zašto volim jesen

Moje omiljeno godišnje doba. Godišnje doba sa karakterom. Stigla je jesen a sa njom pregršt drugih divnih stvari. Na šta Vas jesen asocira?!

Na sve češća miholjska leta kad ne stignemo da uživamo u lepoti boja jesenjih dana, već naglo ulećemo u hladnu zimu..Ili možda na značaj jesenjih kolekcija omiljenog modnog brenda.

Ja jesen volim zbog prepoznatljivog mirisa. Pre svega i na prvom mestu tu je miris pečenih paprika koje obožavam i na koje u oktobru mirišu mnoga dvorišta. Pečenje paprika kao ultimativne zimske salate je nekada bio ritual u kojima bi ljudi, pre svega domaćice uživale. Od brižljivog odabira paprika koje treba da budu crvene i mesnate, do toga gde i na koji način će se one peći. Dalje, tu su razni recepti kako te paprike najbolje priremiti za salatu. Tu dolazimo do njegovog visočanstva AJVARA. E one iskusne domaćice kažu da ništa ne može da se poredi sa ajvarom od pečenih paprika iako je njegova priprema najkomplikovanija, ukus se zaista ispati. Tu je i njegov rođak PINDZUR za one koji vole pikantije dodatke u vidu plavog patlidzana i paradajza.

Ma milina živa.

Pored paprika od zimnice se spremaju i dzemovi, sa modernih dodacima od čokolade, cimeta i ruma, pa tako sada palačinke možete jesti recimo sa dzemom od šljiva sa dodatkom crne čokolade i ruma.

Tu je zatim turšija bez koje ne može da se zamisli slavska trpeza, čiji reski ukus tako dobro ide uz svako pečenje.

Dobro, da sada ova priča ne bi otišla predaleko hranu ćemo staviti po stani i vratiti se na blagodeti jeseni.

Iskoristite ovih nekoliko preostalih nedelja dok ne padne sneg, da negde otputujete. Jesen u Evropi,  odnosno u brojnim metropolama je poseban doživljaj. Bilo da je to Pariz, bavarski gradovi, ili neke od mediteranski metropola poput Rima ili Atine..Ne morate otići ni toliko daleko – Budimpešta je u jesen predivna takođe.

Ono čega samo u jesen ima i što treba iskoristiti je bundeva. Da, drage dame, bundeva je jako doba za Vaš ten a pritom je i jako ukusna.

Ovo godišnje doba je i veoma inspirativno za umetnike. Doduše uvek sa nekim tugaljivim tonom tipa  Jesen u meni tuguje, Lijte jesenje kiše …

Međutim to nužno ne mora da bude tako..

Neka Vas vesele najlepše boje iz palete ovog godišnjeg doba, šuštanje osušenog lišća pod Vašim nogama, koje je otpalo samo da bi neko novo moglo da se izraste. A ukoliko Vam i to nije dovoljan razlog, tu je uvek zimnica i divni jesenji ukusi.