Omiljene građevine sveta PART I

Jedna od najneobičnijih građevina koje sam videla uživo jeste Sagrada Familia, čuvenog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija. Ova sakralna građevina posvećena slavi Svete Porodice ima i svoju neobičnu istoriju. Započeta 1882. godine kao katolička bazilika u gotičkom stilu da bi desetak godina kasnije Gaudi preuzimajući radove dodao i elemente Ar Nuvo stila. Ova još uvek nedovršena crkva odaje utisak strahopoštovanja, ne samo svojom izuzetnom veličinom i masivnošću, već neobičnim kracima, svakoj od brižljivo obrađenih fasada i portala, kojih ima tri, dok je opšti utisak spoljašnjosti – kombincija tamne čipke i paučine. Interesantna pojedinost vezana za istočnu fasadu koja je posvećena Hristovom Stradanju jeste, da je figura samog Hrista koji je razapet ali nag, izazivala ogromne kontroverze za to vreme.

Umetnikovo životno delo, kako je i sam navodio, neuspešno se gradilo dobrovoljnim prilozima građana koje je i sam arhitekta skupljao. Krajnje neugledan i zapušten, kako je izgledao poslednjih godina svog života, Gaudi je umro 7. jula 1926. godine, tako što ga je udario tramvaj. Najpre je bio identifikovan kao beskućnik da bi ipak posle svega bio sahranjen u kripti svoje Sagrade. 

Građevina koja je zasigurno jedan od zaštitnih znakova Barselone nažalost deli sudbinu svog arhitekte. Pre nekoliko godina deo, doduše manji, bio je zahvaćem požarom, a njen završetak je i sam Gaudi, po jednom od svojih nacrta, smestio tek u 2026. godinu.

Da li ste znali ?

Fransisko Goja (1746-1828)

Jedan od najpoznatijih španskih umetnika Fransisko Goja u periodu od 1800. do 1805. godine naslikao je dve nadaleko čuvene kompozicije. Golu Maju ( šp. Maja desnuda) 1800-te godine  i Obučenu Maju (šp. Maja vestida) 1803-će godine. Najpoznatije iz umetnikovog opusa Maje zapravo nisu vlasita imena već se prevode kao devojka, jer se na španskom j čita kao h, otuda Maja je zapavo maha, što se prevodi kao Gola devojka odnosno Obučena devojka. Jedno od objašnjenja jeste da su kompozicije bile poznate po imenom Ciganke (šp. Gitanas) na šta ukazuje spisak Manuela Godoja, njihovog zvaničnog vlasnika. Slike su u doba španske Inkvizicije javno bile osuđene i nazvane Gojinim Majama, ukazujući na  pripradnice nižeg staleža koje su se provokativno i slobodno ponašale u muškom društvu.

Ukoliko bi postojala mogućnost da se istorija umetnosti pozabavi pravim identitetom dame sa Gojinih portreta, nekoliko je tumačenja. Ono najverovatnije jeste da je portretisana žena bila model ili možda prostitutka izuzetne lepote. Neki izvori idu korak dalje i ukazuju da se možda radilo o Kajetani ( Cayetana)  poznatijoj kao vojovodkinji od Albe u koju je sam umenik bio zaljubljen godinama. Jedan manje pouzdaniji izvor navodi čak da se radilo o izvesnoj Pepiti Tudo (Pepita Tudó ) povremenoj ljubavnici tadašnjeg španskog premijera.

Ova dva remek dela nalaze se  danas u španskom muzeju Prado u Madridu.

 

Brisel.

Belgija danas, sa svojom prestonicom Briselom jedna je od najvažnijih zemalja Evrope, sudeći po političkoj moći i uticaju. Ali Brisel je mnogo više. Uz Antvers, Brisel je jedan od najznačajnijih umetničkih centara iz kojih se širila slava nizozemskog likovnog stvaralaštva. Slikaraska baština Belgije od braće Van Ajk i Van der Vajden,  preko Brojgela, Jordansa, Rubensa, Van Dajka, ostavila je traga u celokupnoj svetskoj istoriji umetnosti. Belgijski slikari bogatsvo slikarskih žanrova nastavljaju da neguju i u kasnijim epohama. Vodeći predstavnik relazma Gistav Kurbe ali i predstavnici Barbizonske škole, oko 1860. godine, iznedurju nekoliko maestralnih pejzaža među kojima je glavna grupa iz Tervurena. Bulanže, Ensor, Pemeke samo su neka od vodećih imena koja su obeležila belgijsku modernu umetnost.

Brisel je grad predivnih trgova od kojih se ističe centralni Grote Markt, a ulice koje ga okružuju imena su dobile po tome što je tu nekada bilo glavno tržište hrane, ulica Poulet (piletina), Herbes (lekovito bilje ), Fromage (sir). Najčuvenija fontana je Manneken Pis, koja je zapravo bronzani kip dečaka koji mokri. Jedna od legendi kaže da ovaj kip nastao tako što je turista izgubio svoga sina, pa u znak zahvalanosti meštanima  što su mu pomogli u potrazi, gradu je poklonio ovu statuu. Interesantno je što kip ovog dečaka ima garderobu za svaku priliku, narodnu nošnju iz zemalja celog sveta, odelo Deda Mraza, itd. Od turističkih atrakcija navodi se još i park Mini Evropa u kojem su makete poznatih evropih građevina poput Ajfelove kule, krivog tornja u Pizi, vulkana Vezuv.. Ako ste u samom centru grada nećete moći da zaobiđete Palatu Pravde, simbol grada Brisela, kao ni Zvaničnu Palatu kralja Belgije – Palais Royal, koju svi zainteresovani mogu posetiti u periodu letnjih meseci. Zemlja čokolade će Vas oduševiti bogatom ponudom muzeja kojih samo u Briselu ima preko 90. Za sladokusce tu je Muzej kakaa i čokolade, za one koji su deca u duši Muzej stripa, a za ljubitelje umetnosti tu su Muzej likovnih umetnosti Brussels Sampling, zatim Muzej moderne umetnosti, Muzej moderne arhitekture, Muzej grada Brisela i mnogi drugi. 

Za one koji žele putovanje kroz vekove tu je katedrala Sveti Mihail i Gudula, kao svojevrsno arheološko nalazište. Sagrađena u današnjem obliku 1047. godine, njeni zidovi su svedoci mnogobrojnih istorijskih događaja starih  preko 12 vekova. Podignuta je u gotskom stilu i posvećena ženskom i muškom svecu ove velelepne prestonice.

 

Prebogata kulturna tradicija ali i moderan izgled grada, Brisel smeštaju na vrh liste najvažnijih gradova za posetiti, ukoliko to još niste.