Summer is magic

Umetnik koji je  verovatno najviše provlačio temu leta kroz svoju umetnost je Salvador Dali. Rodom iz  Figerasa, najlepšeg dela Španije veoma je često nadrealno umetao motive poput morske oblale, riba, velikih brodova, kao i morskih marina. Na nadaleko čuvenoj kompoziciji Apoteoza Homera, Dali kompoziciju smešta na jednu usamljenu plažu koju zapljuskuju talasi koji udaraju u oštre stene. U hladovini, na plaži je položeno telo nage mlade žene koju Homer posmatra pokušavaju sa pučine da dosegne do kopna.

Lov na tune je sinteza svih stilova koje je Dali jako dobro poznavao. Od nadrealizma, preko geometrijske apstrakcije, pop umetnosti, prisutnih elemenata renesansnog obožavanja antičke skulpture, ali i nekoliko raspolućenih ogromnih ribljih glava, neosporno ukazuje na potrebu umetnika da slika o motivaima koji ga okružuju i sa kojima je odrastao. Plaža, bilo peskovita ili stenovita, česta je podloga svih Dalijevih slikarskih fabula. Od Iskušenja Svetog Antonija, Lucifera, čuvenih Mekih satova, Med je slađi od krvi, ali i maestralne kompozicije Kolumbov san.

Kažu da ljudi koji se rode na moru, nikada ga istinski i ne napuste. Salvador kroz svoj bogati i kontroverzni život proputovao je ceo svet i bio obožavan gde god da se pojavio. Međutim nit koja je provlačena kroz svako njegovo delo je upravo ono što ga je podsećalo na mesto odakle je potekao, kome se uvek vraćao i koga je nakon svoje smrti zaveštao državi Španiji.

Ovaj slavni genijalac i za života često je bio neshvaćen i osporavan. Svoj bunt prema tadašnjoj nacionalnoj politici pokazao je tako što je 1936. godine uoči početka španskog građanskog rata, prilikom otvaranja svoje izložbe u Londonu, govor održao obučen u ronilačko odelo. Svako ko je imao prilike da poseti njegovu rodnu kuću u Figerasu-danas memorijalni muzej, mogao je da se divi genioznosti na licu mesta i da pokuša da sagleda veličinu ovog slikarskog genija.

Gde su letovali slavni umetnici

Na samom početku leta i planiranja godišnjih odmora učinilo mi se zanimljivim da se osvrnem na ideju kako su nekad letovali najveći majstori slikarstva. Koja su to mondenska mesta privlačila slikare, da li su to u pitanju bila egzotična ostrva ili neki mirniji predeli. Koliko je sam ambijent bio u skladu sa temperamentom određenog umetnika ili faze u kojoj je stvarao.

U slučaju Pola Gogena to je bilo grupa egzotičnih ostrva sa naglaskom na Tahiti. Gogen, inače po profesiji bankar sebe je opisivao kao plemenitog divljaka i odlazak na Tahiti je predstavljao jednu vrstu lične prohibicije koja je u njegovom stvaralaštvu označena kao posebno plodan period. Upotreba jarkih boja, primitivna obrada figura, karakteristična perspektiva, jak seksualni naboj i nesklad u slaganju kompozicije, najaviće pravce poput primitvizama ili delom fovizama.

Na našoj umetničkoj sceni pravi primer ove teme je stvaralaštvo najznačajnijeg slikara perioda između dva svetska rata,  a to je Petar Dobrović. Koloristička faza, obeležena njegovim boravkom na ostrvu Hvar jedna je od najupečatljivijih u njegovom opusu. Njegove vedute i pejzaži iz ove faze odišu pastelnim tonovima, svežinom i mirnoćom morskog predela koje su na umetnika uticale do te mere da se u ovom periodu života zaljubio i oženio Olgom Hadži. Dela poput Borovi u šunju, Masline u vetru pravi su reprezent onoga što je Dobrović smatrao pravom inspracijom ali i idelanim predelom za odmor.

Najveći impresionistički slikar Klod Mone svojim rajem na zemlji smatrao je jezero Živerni. Upravo Serija lokvanja na istoimenom jezeru ovekovečiće Monea kao Rafaela vode, sposobnog da tonove na poseban način opaža i analizira. Lokvanji kao jedan od najplodnijih ostvarenja ga postavljaju u red  pre svega pejzažista zbog maestralnog izučavanja igre svetlosti na vodi.

 

Oni su birali upravo ovakva mesta ne po zvučnosti i luksuzu već po netaknutoj prirodi, miru i neverovatnoj inspiraciji. Bilo da ovog leta odaberete neko hrvatsko ostrvo poput Dobrovića ili neku udaljenu egzotičnu destinaciju poput Gogena, gde god da odete, na trenutak se zamislite da je svako mesto na ovoj planeti nepresušna inspiracija u očima onih koju umeju da stvore umetnost

Gelato per sempre

U susret predstojećim vrelim danima sladoled zaista zvuči kao najbolje rešenje. Ukoliko spadate u grupu onih koji obožavaju ovog hladnog kralja svih poslastica iskoristite leto da bez grižnje savesti i ne brojeći kalorije uživate u ludim ukusima kupovnih ili pak sladoleda iz sopstvene domaće proizvodnje.

Ako ovog leta odete u bilo koji grad Italije, obavezno probajte njihiv gelato.Veruje da su Italijani  posebno ponosni na svoj sladoled koji pripremaju na poseban način. Oni naime u tradicionalne i klasične recepte ove ledene poslastice uključuju i neslane sireve poput ricotta-e i mascarpone-a ne bi li ukusu dali na punoći i kvalitetu.

 

Međutim poznata je  činjenica da su se ljudi odavno zasladivali na ovakav način.

Drevni narodi Azije su svoj sladoled pravili tako što su voće i voćne sokove mešali sa snegom, dok su Arapi već u X veku  prvi počeli da u pripremi ovog dezerta koriste zaslađeno mleko i jogurt u kombinaciji sa orašastim plodovima i kandiranim voćem, prenoseći ga tako dalje i u Evropu.

Nekada za razliku od danas to je bila poslastica u kojoj su uživali isljučivo pripadnici višeg staleža.

Sladoled je posebno volela Katarina Mediči koja je tajanstveni  recept svog omiljenog ledenog slatkiša  ponela u miraz na  francuski dvor svom budućem suprugu  kralju Anriju II.

Komercijalna proizvodnja sladoleda vezuje se za 1851. godinu kada je izvesni Džejkob Rasel otvorio prvu fabriku za proizvodnju sladoleda i 1926.godinu kada je proradio prvi rashladni uređaj u kome se ovaj ledeni desert i čuvao.

Danas ono što se može reći vezano za sladoled jeste da se najčešće pravi od  zgusnutog mleka, šećera ali i od čokolade, voća, orašastih plodova, nekada celih suvih poslastica, poput keksa, zatim kandiranog voća i aromatičnih začina. Nužno je da se pri zamrzavanju ova sladoledna smesa meša ne  bi li se sprečilo stvaranje leda.

 

 

-Da li ste znali da je Aleksandar Veliki svoju vojsku okrepljivao sladoledom,

-U Velikoj Britaniji postoji poslastičarnica u kojoj se pravi sladoled od majčinog mleka, dok za one koje ne konzumiraju šećer prave se i sladoledi sugar free.

-Za prave gastronomske sladokusce  postoje sladoledi sa ukusom belog luka, bundeve, senfa i pasulja.

-Ukoliko preferirate ovu poslasticu sa ukusom jagode veruje se da ste lojalni, ambiciozni, i posvećeni.

-Da li Vam je poznato se da su neki poslastičari u svoje sladolede dodavali antibiotike kako bi on bio bakeriološki ispravan ali to nije dobra vest za one koji su alergčni na iste.