U postCOVID eri jasno mi je da sam natpis COVID u svima budi ono nelagodno zadržavanje daha, u prvi trenutak dok se zapravo ne osvestimo i shvatimo, da je ta era gotova (ili bar da se neće u toj meri vratiti u naše živote kao proteklih godina).
Skoro tri godine kasnije planiramo putovanja, baš kao nekada. Nema ograničenja u kretanju, zatvaranja granica, kontrolnih punktova, spiskova zemalja koja vakcina je prihvaćena a koja nije, deluje dakle kao da smo slobodni (trenutno druge geo-političke prilike u svetu izazivaju bojazan, ali pokušajmo na trenutak da tu činjenicu zanemarimo i vratimo se na temu.)
Ekonomska situacija u postCOVID eri prilično je izmenila svest konzumenata putovanaja. Prilikom odabira destinacije, uklapanja u budžet, pokušavamo sa onom nekada poletnom bezbrižnošću, da se putovanju radujemo baš kao nekada. Pretpraznična euforija, vreme božičnih marketa, impresivna dekoracija glavnih gradskih trgova okosnica su najvećeg dela ponuda turoperatera.
Naravno, za one koji su u mogućnosti ovakva ponuda prošrena je luksuznim paket aranzmanima dalekih destinacija gde se sred zime nudi mogućnost da doživite egzotično leto u nekoj od oaza pustinja Bliskog Istoka, ili pak adrenalinski zov safarija u nekoj od afričkih zemalja.
Za šta god da se odlučitie, putovanja su uvek dobra odluka i ideja, pogotovo kada u novu kalendarsku godinu ulazite na nekom dugo sanjanom mestu (kao što je i moj slučaj) i pošaljete svemiru energiju da je ovaj svet ipak i dalje zabavno mesto i da se snovi opet ostvaruju i kao što je i čuvena istoričarka Miriam Beard umela da kaže Putovanje je mnogo više od razgledanja spomenika, to je duboka i trajna promena ideje življenja.
Maja 