Kultura u Srba

Ukoliko Vi kao i ja živite u zemlji Srbiji za dnevnu dozu kulture moraćete dobro da se pomučite.

Pozorišne predstave, filmske projekcije, aktuelne izložbe, ili da prosto krenemo od ličnog odnosa prema onome što kultura predstavlja.

Kada ste recimo, poslednji put videli da se čeka red za učlanjenje u biblioteku ?!

Kada ste čekajući u redu da u pošti platite račune videli da je neko propustio osobu stariju od sebe?!

Kada ste trpeljivo u saobraćaju dali prednost vozaču koji nervozno žuri da Vas prestigne?!

Onda je, čini se ta suštinka umetnost i kultura koja nam se servira potpuno periferna.

Teško je, gotovo nemoguće, u zemlji sa tolikom stopom nezaposlenosti konzumirati kulturne sadržaje, pogovo kada kulture nema u svakodnevnici…

Za one koji od danas možda odluče da u svoji život uključe više umetnosti i estetike to će biti, istini za volju, malo teže izvodljivo.

Jer znate, dragi moji sugrađani, naš  Narodni muzej već skoro 20 godina nema izloženu stalnu zbirku pre svega nacionalne umetnosti, ali to i ne treba da čudi u zemlji gde će se i takva institucija koristiti za politička potkusurivanja.

I zato, dok mi čekamo da otkuca vreme predviđeno za još jednu u nizu, planiranih rekonstrukcija, vi ste strpite. Ne bacajte okolo otpatke, pokupite iza svog kućnog ljubimca i makar počnite da čitate neku dobru knjigu. Jer ukoliko u Srbiji očekujete da Vam se umetnost i kutura prezentuju, vratićete se u praistoriju.

Rubens i njegova Helena

Jedan od najvećih slikarskih genija baroka sa severa, Rubens uvek nas iznova oduševljava svojim umećem, talentom i lepotom kojom je poimao svet oko sebe.

Kako se u literaturi navodi ovaj Kralj baroka je bio jedan radoznao, svestran, skroman i pristojan čovek, dok su njegova platna odavala utisak nečeg sasvim drugačijeg.

Razgolićena tela, zaobljenih golih žena, lascivne atmosfere prepune mašte i humora. Čak i u slikama religiozne tematike, sve vrvi od energije, bogatstva boja, dramatičnog izraza dinamike, ritma i pokreta. Vrhunski umetnički izraz obezbeđuje mu bogat i sadržajan život koji je vodio, mnogi ljudi koje je upoznavao i za koje je radio. Izuzetno poreklo, adekvatno obrazovanje, upoznavanje sveta i proputovanja Evropom, diplomatski angažman za španskog kralja Filipa  III načnili su ga upravo onakvim umetnikom  kakav je i bio kao najbolji domen baroka.

Ono što je meni na pomen Rubensovog imena najupečatljivije jeste njegov privatni život, odnosno oni najtananiji delovi njegove duše oličeni u ljubavi prema drugoj supruzi Heleni Fourment.

Rubens je naime pre nje bio u braku sa Isabelom Brant sa kojom je imao veoma skladan odnos i dva sina Alberta i Nikolasa. Kako Isabela kao veoma mlada umire ostavlja supruga sa dvoje male dece prilično zatečenog i nesigurnog.

Svoju drugu suprugu Helenu, Rubens upoznaje preko jedne od svojih diplomatskih misija u Antverpenu.

Helena koje je tada imala tek 16 godina rodila je Rubensku još dvoje dece, dok je treće bilo rođeno pet meseci nakon umetnikove smrti.

Koliko je voleo svoju Helenu svedoče brojni portreti koje je s velikom ljubavlju radio.

Helena Fourment sa svojom decom: Klarom, Johanom i Fransom.

Zatim svoju dragu slika kao boginju u kompoziciji Parisov sud, potom kao samo njegovu Veneru u krznu, a nadaleko su čuvene i Tri gracije.

Het Pelsen, mu je bila omiljena i nju je zaveštao svoj supruzi.