Viva Espana

Kastanjete, sangrija i energični flamenko asocijacije su na predivnu Španiju. Madrid kao ključni umetnički centar Španije, ima da ponudi pregršt sadržaja za one koji vole da vide i saznaju više. Bilo da se šetaju Gran Viom  (Gran Via) (Velika ulica) koja je karakteristična po brojnim oblakoderima ili da se u neka bolja vremena vrate koračajući Kalje Major (Calle Mayor), nekada glavnom gradskom ulicom, najverovatnije će stići do velelepnog Španskog trga, na kome se nalazi spomenik posvećen najpoznatijem Špancu, Migelu de Servantesu i junacima njegovog prvog romana Don Kihot. Obavezno svratite u najslavniji španski ali i muzej svetskog glasa  Prado (Museo National del Prado). Da li ste znali da je Austrijska carska porodica imala udela u onom na šta su Madriđani ponosni kao na svoje tradicionlano blago?! Naime, vladari iz Habzburške dinastije, Karlo V i Filipi II, stvorili su osnovu budućeg muzeja Prado. Kraljevske zbirke koje danas čine glavni deo i najveću vrednost ovog muzeja, nastajale su u samostanu Eskorijal. Umetničko blago ovog muzeja je zaista neprocenjivo. Radovi Ticijana, Mantenje, Đorđonea, Rafaela, Koređa, samo su jedan deo. Istorijska upućenost Španije na Nizozemsku to jest Flandriju obezbedila je kontakt sa flamanskim umetnicima. Otuda Prado ima i nekoliko Rubenskovih dela. U ovom muzeju nazaobilazan deo koji treba posetiti jesu najznačajnija dela Dijega Velaskeza, poput Las meninas, Predaja Brede, Prelje, Baltazar Karlos na konju, na šta su Španci jako ponosni. Muzej koji je ime dobio po istoimenom šetalištu Prado, svojim proširivanjem početkom XX veka, izlaže i druge zbirke poput, antičke plastike, crteža, zatim zlatnih rizničkih predmeta od kojih je najvrednije Dofenovo blago, vlasništvo sina Luja XVI.

Da biste sabrali utiske koje je na Vas ostavio ovaj veličanstveni prizor muzeja, prošetajte do Trga Puerta del Sol (Plaza del Puerta del Sol), Trga Sibelije (Plaza del Cibeles) ili uživajte u zalasku sunca kod Kapije Alkala (Alcala) (Trijumfalne kapije) koja je nastala u vreme Burbonske dinastije u XVIII veku.

 

Carska Rusija

Slavna Moskva će Vas osvojiti svojom grandioznošću u svakom smilsu, od monolitnih crkvi poput Hrama Hrista Spasitelja ili Crkve Svetog Uspenja, pa sve do poznatog Crvenog trga. Ako je posećujete u zimu ugrejaćete se votkom i ruskim toplim šubarama, a kada god da tamo boravite obavezno kupite neki od poznatih suvenira poput drvenih ruskih babuški. Moskva kao svetski dominantna sila, sila je i u umetničkom smislu. Bilo da se govori o slikarstvu i ikonopisu,  baletu, pozorišnoj umetnosti ili klizanju, Rusi su oduvek bili i ostali nenadmašivi. Gruba evidencija beleži preko 120 muzejskih ustanova u Rusiji. Jedna od najznačajnijih moskovskih je Tretjakovska galerija (Tretjakovskaja galerija) osnovana 1856. godina od strane braće Tretjakov, velikih ljubitelja umetnosti. Ovaj najveći muzej ruske i sovjetske umetnosti sabraja dela od mozaika XI veka, preko ikona Rubljova i Teofana Grka, do dela ruskog slikarstva iz XIX i XX veka, kao i grafike, skulpture i dela primenjene umetnosti. Dela stranih majstora nalaze se u Puškinovom muzeju likovnih umetnosti. Zatim tu je i  Kremlj (Kremlin) u kojem se izdvaja prostor Oružejne palate. 

 

Pored Moskve bogatu muzejsku delatnost ima i Sankt Petrburg. Ovde se nalazi  jedan od zasigurno najznačajnijih svetskih muzeja – Ermitaž (Ermitazh). Začetak njegovih ogromnih zbirki smešta se u sredinu XVIII veka, vreme vladavine Carice Katarine II. Ovaj velelepni muzej zbraja preko tri miliona muzejskih premeta, među kojima su slike, grafički i vajarski radovi, kabineti medalja i minerala koje izlaže u preko 320 adekvatnih galerijiskih sala. Ovde ćete se diviti lepoti italijanskih slikara poput Da Vinčija, Ticijana, Holanđana Rembranta, majstora impresionizma Van Goga i Gogena ili začetnika kubizma Pikasa. Tu su još i Muzej umetničke akademije, Ruski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Muzej istorije grada, Prirodnjački i naučno tehnički muzej.

 

Proleće na Botičelijev način

Kako su ovih dana vremenske prilike veoma depresivne, a ja sam, moram priznati, prilično zapostavila tumačenja likovne umetnosti, odlučila sam da se pozabavim prolećem u očima jednog od najslavnijih firentinskih slikara Sandra Botičelija.

Ovaj kako ga navode prijatni i skromni umetnik, živeo je u vreme Lorenca Medičija Veličanstvenog, mecene, kome će Firenca zauvek dugovati svu svoju raskošnu umetničku lepotu.

Kompozicija Proleće poznatija kao Primavera ili Alegorija proleća naslikana je između 1474. i 1485. godine. Naručena za prostor Kastela, vilu vojvode Kozima Medičija, predstavlja svojevrstan omaž Veneri, koju gracije, izrađene sa mnogo ljupkosti zasipaju cvećem. Jedna od najpoznatijih renesansih slika simboliše bujanje proleća uz prisustvo šest ženskih i dve muške figure, kao i bebu Kupidona sa povezom preko očiju a sve to pod hladovinom narandžinog drveta. Čitava atmosfera odiše laganim i opuštenim plesom mladih devojaka obučenih u prozirne haljine, muškarcem koji drži palicu usmerenu ka nebu, dok je u centralnom delu slike beba Kupidon ispod kojeg je izolovana figura Venere. Ova prelepa dama u plavoj haljini maestralno je prikazana  kao da uzvraća pogled posmatraču.

Likovi u ovoj mitološkoj alegoriji tumače se na razne načine. Plodnost koju donosi prolećni vetar, zatim žensku čednost, lepotu, uživanje u ljubavi, ali i benvolenciju (humanitas) koja promoviše ideal antropološkog optimizma, sigurnosti u čoveka, njegove sposobnosti i empatiju prema drugima.

Botičeli je očigledno proleće zamislio kao buđenje ne samo prirode već svih čovekovih čula, kao otvaranje prema svetu, završetak dugog zimskog sna, koji je obavezno ovekovečen mladošću, lepotom, ali i pozivom na sva čulna uživanja.

Slika se danas nalazi u galeriji Ufici.

An der schonen blauen Donau..

Za one koji vole duh starih Habzburgovaca Beč je idealno rešenje. Grad na  lepom plavom Dunavu gde ćete poželeti da zaplešete uz zvuke bečkog valcera. Grandiozne građevine i tekovine slavne dinastije ovekovečene su na Trgu Marije Terezije, gde se nalazi i Prirodnjački muzej. Zgrada Parlamenta sa ogromnom statuom Atene. Katedralna crkva Svetog Stefana koja se nalazi u strogom centru grada, kao i zgrada Opere sa koje se po predanju, njen arhitekta bacio u smrt.  Da Bečlije i Austrijanci jako brižljivo čuvaju uspomenu na svoje kraljevske dinastije svedoče i dvorci Habzburg (Habsburg) kao zimska  i Šenbrun (Schenbrun) kao letnja rezidencija, u kojima je sve sačuvano kako je i bilo u doba slavnih vladara. Sedite da probate origanalnu bečku Sacher tortu koju će Vam negde poslužiti uz melanž, staru bečku kafu koju prave po receptu sa žumancetom. Da biste grad i njegovu istoriju najbolje dožveli posetite neki od muzeja. Najznačajniji je  Istorijsko- umetnički muzej koji  ima devet celina od kojih je glavna Pinakoteka, gde se čuvaju najveći domeni italijanskog, nemačkog, francuskog i španskog slikarstva.Uživaćete u lepoti dela Ticijana, Direra, Veleskeza, Halsa, Brojgela. Za one prave ljubitelje umetnosti tu je i dvorac Belvedere, gde su izložena dela austrijskih umetnika  poput Kilmta, Kokoške, Šilea, a  u donjem Belvedereu Barokni muzej sa delima iz srednjeg veka. Nemojte zaobići ni da posetite najveću grafičku zbirku na svetu Albertinu, koja je ime dobila po svom osnivaču Albertu Saksonskom.